Čak i da kuhinju koristite toliko retko da jedva znate gde se nalazi džezva za kafu, ona sve vreme treba da bude besprekorno čista, jer onog trenutka kad mravi, moljci, bubašvabe osete “plodno tle“, agonija počinje.
Zato je pametno reagovati na vreme, čak i preventivno.
#1 Prvo najzahtevnije
Odmaknite sve pokretne kuhinjeske delove prema sredini prostorije, a zatim detaljno očistite zidove i pod. Asepsol je odličan za dezinfikaciju, pa njime možete poprskati zidove, domestos ili nešto slično za podove, dok je za tvrde, masne naslage najbolje koristiti sredstvo za odmašćivanje (u farbarama i prodavnicama kućne hemije možete naći odlične odmašćivače domaćih proizvođača).
Ako ste primetili bube ili ste ih ranije imali, najbolje je da se i od toga zaštitite – tako što ćete postaviti tablete protiv gamadi. Ja koristim kredu protiv bubašvaba, jer mogu da je nanesem i u unutrašnjost ormarića i prilično sam zadovoljna.
#2 Ribanje iznutra
Pre vraćanja kuhinjskih elemenata, osim spolja, potrebno je da ih dobro očistite i iznutra. Pored pomenutog asepsola, savetujem da u prskalici pomešate vodu i obično belo sirće i naprskate unutrašnjost svih elemenata – ovo će oterati moljce i vinske mušice.
Ako vam se ikada brašno “pokvarilo samo od sebe“ (ili začini poput mlevenog lana), znajte da je to zbog insekata.
#3 Pobacajte nepotrebno, staro i oštećeno
Pakovanje porodičnog sladoleda (koji se ne proizvodi već godinama) vam neće zatrebati nikad. Postoje plastične posude namenjene upravo za skladištenje hrane i nije bez razloga tako – kutije od margarina, sladoleda su za jednokratnu namenu, što se i može videti na njima (PET, PVC, PC). Sigurna plastika ima oznaku HDP, HDPE, LDPE, PP i nju možete koristiti bez brige.
Kartone od jaja, kutije, plastične kese takođe bacite – samo vam zauzimaju mesto i skupljaju prašinu. Isto važi i za kuhinjske alatke koje uopšte ne koristite ili su polomljene. Bolje je spakovati ih u kesu i okačiti na kontejner (neko će ih već iskoristiti), nego da vam prave haos.
#4 Otkuvajte escajg, tanjire i čaše
Nisu to bez razloga naše bake radile s vremena na vreme. Ako imate mašinu za pranje sudova jednostavno je podesite na najjači program (dodajte i so za pranje), ako ne, uzmite najveći lonac ili šerpu, naspite vodu i prašak i kada dođe do ključanja, stavljajte posuđe, escajg i čaše. Možete dodati i obično belo kuhinjsko sirće za sjaj. Iznenadićete se – sve će se sijati kao da je tek kupljeno.
Isto važi i za krpe – operite ih na najjačem programu, s otkuvavanjem, dodajte sirće i/ili sodu bikarbonu u pregradu za prašak; ako su jako prljave, onda i neko sredstvo za uklanjanje starih i dubokih fleka. Ako ne mogu da se operu, onda ih bacite.
#5 Zna se gde šta ide
Primetila sam na forumima za žene da se mnoge žale na “smrad užegle plastike“, jer ne znaju kako ga se rešiti. Tome su dva razloga. Prvi je ako skladištite hranu u pomenute ambalaže sladoleda, margarina i euro-krema, a drugi je smešno banalan.
Naime, plastična ambalaža nikad i nikako ne treba da stoji iznad šporeta ili suviše blizu njega, jer time upija masna isparenja i njihov miris koji se zadržava i nijedan odmašćivač ga ne može isterati. Dakle, što dalje od isparenja i sve će biti u redu.
Čaše, tanjiri, šerpe i escajg koji ređe koristite treba da budu izolovani, predmeti iz svakodnevne upotrebe treba da su “na vidiku“.
Brašno, pirinač, pasulj, rezanci treba da budu na tamnom mestu, idealno u hermetički zatvorenim posudama.
Med, ulje, sirće, začini se ne drže u frižideru, verujemo da znate, ali da napomenem. Kad smo kod frižidera, nadam se da niste i njega zaboravili dobro da operete iznutra – pogodite šta je odlično za svežinu, pa naravno, sirće!
Kad vam je kuhinja ovako čista i skockana, ostaje vam samo da uživate u njoj i postavite saksijice sa začinskim biljem. Lično mi se mnogo dopadaju i imam ih u svojoj kuhinji male keramičke posudice u toplom spektru (žuta, narandžasta, crvena), podsećaju me na detinjstvo, acociraju na toplinu.
I još jedan trik da vam otkrijem – umesto tepih staza koje se brzo prljaju ili “golih pločica“ koje izgledaju odbojno, stavite prostirku, ili što bi se u narodu reklo, krparu. Ja sam moju roze kupila u prodavnici tekstila na metar i koštala je nekih 500 dinara. Kad god se malo zaprlja, “tutnem” je u mašinu na 40 i izađe kao nova.
Eto, to su vam moji već godinama isprobavani i dokazani saveti kako da kuhinja izgleda i bude tip-top. Ne kaže džabe naš narod “čistoća je pola zdravlja”, pa kako onda mislite da budete zdravi ako vam je prljavo u prostoriji u kojoj se sprema hrana?
